Inspiriši me?

Ne mogu da izmislim inspiraciju, ali brzim hodom kroz svoj šašavi svijet upoznajem ljude i prosto zakočim, podignem ručnu i posmatram - duše koje stvaraju, žive da se ostvare, ćute u ćošku sobe prepune ideja, tuguju, mrze, žele, žure, smiju se dok im suze ne krenu, pokreću mase, spavaju, plešu, čuvaju voljene ili na to nisu još spremni… Vole modu? Hranu? O da, oni me posebno inspirišu. Zato sam i odlučila, pisaću vam o njima. Nekima ću reći da su me inspirisali, a neki će se prepoznati. Možda se prepoznate i vi?

Priča o dječaku

Malo je dana kao ovaj. Zakovan mamurlukom za ustajali miris jastuka, odvratan sam sebi zbog ukusa pepeljare u ustima i koje kakvih Merlina, Diva, Eva i ostalih vrsta cigareta na meni, jedva sam žmirkao lijevim okom. Branio sam se od zubatog sunčevog zraka koji je, kao iz inata, pronašao rupu u iskrivljenoj roletni i nišanio pravo u moj mozak. Pokušavajući da dozovem svoje misli i sebe, znajući da je vikend i da ga trebam dobro iskoristiti, nekako sam ustao iz kreveta. Moj ritual vikendom je uglavnom isti, odlazak do obližnje kafeterije i prelistavanje štampe uz njihovu laganu muziku.