3
min read
A- A+
Pročitano

Seansa: Zeleno

26/09/2019 - 15:18
Autor:Fos Media
1204 pregleda

Dnevnik pacijenta, unos osmi: Ženska osoba, uzrasta trinaest godina. U evidenciji pacijenata se vodi pod nadimkom Kaplja. Navodi da je razlog njene današnje posjete – zelen.

Foto: Ilustracija

Foto: Ilustracija

Piše: Milivoje Krivokapić

- Zdravo, Kapljo. Odavno nijesi dolazila. Pomislio sam da je prestala tvoja potreba za seansama.

- Daleko sam od toga da prestanem da dolazim kod Vas, doktore. Bila sam na kratkom odmoru, to je sve.

- I kako je protekao odmor?

- Bio je kratak. Svi odmori kratko traju, to im je sudbina.

- Ponekad me iznenadi zrelost tvog razmišljanja.

- Biće da sam bila prinuđena da sazrijevam brže od svoje generacije.

- Smatraš li to problemom?

- Pa, ne baš. Ionako se mojoj generaciji, mada i svima ostalima crno piše.

- Mnogi to misle. Nego, kad već dođosmo do boja, šta znači to da je razlog tvoje današnje posjete, citiraću te – zelen?

- Možda nije pravilno reći da je u pitanju razlog, već problem. Sve mi se više čini da je kod nas ono što je zeleno problem. Da smeta.

- Pojasni, molim te.

- Znate, doktore, ja se mnogo razlikujem od ostalih. Znam, pripisaćete to mojim tinejdžerskim zvrkovima, ali nije to u pitanju. Jedan od primjera je taj da, za razliku od svih oko mene koji pozelene kad im je muka ili kad pobijesne, ja sam najljepša kad sam zelena. Onako, kad se sva zelenim, pa se osjećam super. I svakom normalnom se to sviđa. Svakom, osim onima koji bi trebali voditi brigu o meni. Oni me uništavaju.

- Ovo ima prizvuk zlostavljanja...

- Na neki način to i jeste. U stvari, baš to i jeste! Moji roditelji i moji rođaci, oni kojima je pripala briga o meni me trgaju od mog zelenila, na vene mi stavljaju nekakve aparate koji proizvode struju i mute mi krvotok, razdiru mi tijelo nekakvim zahvatima koje nazivaju meni nerazumljivim nazivom „kapitalni projekti“... Doktore...osjećam se bolesno. I ne znam do kad ću izdržati ovako.

- Moram da priznam da su ovo ozbiljni razlozi za brigu.

- I pored svega ovoga, znate li šta me najviše boli?

- Šta?

- To što tvrde ta je sva ta tortura kroz koju prolazim, u stvari, za moje dobro! Jesu li oni normalni?

- Ne znam šta bih...

- Za moje dobro?! To me razdire, to ne ide u korist ni mojim sestrama i braći, od kojih bar pojedini neke jade brinu o meni. Strah me je da priznam, a čini mi se stvarnim, da se neko ozbiljno koristi o mene, doktore. Da me iscrpljuje za svoje potrebe.

- To je opasna tvrdnja, Kapljo. Ako je istinita, onda je u pitanju zločin.

- Pa zar nije to u pitanju? Zamislite da to neko čini vama. U stvari, ne bilo ko, nego Vaši roditelji, Vaša rodbina!

- Teško mi je to i da zamislim, priznajem. Kapljo, jesi li pokušala da komuniciraš sa njima?

- Kakva bre komunikacija, doktore? Oni ne vide dalje od svog interesa! Eto, postoji par grupa mojih najbližih, koje se ubiše da pokažu koliko sam lijepa kad sam zelena i koliko im to znači. Kako svima samo takva valjam. I znate li šta se njima dešava? Em što ih niko ne sluša, em ih proglašavaju izdajnicima! Izdajnici su zbog toga što žele da me zaštite? Ja to ne vidim tako! I to im je malo, no se još i zajebavaju sa svima nama! Izvinite na izražavanju.

- U redu je, navikao sam. A na koji način se to zaj... šale sa svima?

- Doktore, ima tu, u gradu, jedan moderni kvart veoma glupog naziva. Nikao je naspram najvećeg tržnog centra i po prirodi današnjeg potrošačkog društva odmah postao popularan. Ono, kvadrat skup ko Nutela, ali narod se primio, pa kvart samo raste li raste. Cvjeta beton. Za taj kvart kruži jedan urbani mit – da je nekom tipu koji tamo živi uginuo pas od blokade bešike jer nije imao uz šta da se popiški.

- Veoma jasna pouka, izvini što te prekidam, morao sam da se nasmijem.

- I pazite, jedan od bližih rođaka mojih roditelja je skoro izjavio da baš tamo, u tom betonskom i kamataškom sivilu uživa u zelenilu! Pa dajte bre, ko je ovdje lud?! Još je dodao i to da se oni kojima je do zelenila tornjaju u šume. Lijepo od njega, nema šta.

- Razumijem tvoj problem i frustraciju. Vidiš li neki izlaz iz toga?

- Naravno! Neka prestanu da me zlostavljaju, bre! Neka čuju šta im se govori! Ima mnogo načina da svima budem od koristi, a da mi to ne škodi.

- Kapljo, vrijeme nam je istek...

- Znam doktore, ionako sam počela da zelenim od muke. To će mi izgleda ostati jedino zelenilo. Do viđenja!

- Do viđenja, Kapljo...

Napomena: Stavovi izraženi u ovoj kolumni ne odražavaju nužno uređivačku politiku portala FOS Media.

Pročitajte i ovo:

 

is_sponsored
0
FOTO PRICHA
Off
slika_video_zamjena
Off

Komentari