100

Vijest kratka, poput ratnog telegrama – njih stotinu, tek punoljetnih, ušetalo je u nikšićku filijalu partije i postalo njenim članovima.

(Ne)željena trudnoća

Ima ljudi koji tvrde da se nečega može postati svjestan tek kad te to opeče.  Iz tuđih iskustava se, kažu, ne može izvući sav nauk, već samo postati obazriviji. I to sa rezervom, jer je takva vrsta opreza svojstvena disciplinovanim bićima, rijetkim pripadnicima ljudskog roda koji svaki svoj korak mjere iz tri ćoška. Za nas ostale, tuđa iskustva, naročito loša, su nekako maglovita i neopipljiva. Spucaju nas u trenutku, pa se čak i zamislimo nad njima, ali um nam se brzo ohladi i odluta po svojoj neucrtanoj stazi. A tamo neko nastavlja da preživljava nepravde i jade, koji se po čuvenju u našim glavama zadržavaju u formatu sitnih mitova, pogodnih za popunjavanje kafenisanja i dokonosti.

Ukras svijeta

Vraćam se često unazad, do tamo neke '89-e, kada su kola natovarena nečim što se zvalo Jugoslavija pošla nizbrdo i krvavo se prosula u nešto što je sada poznato kao region. Od tada, pa evo do trenutka dok neko čita ove riječi, takmičimo se rvanjem u tranzicionom blatu, boreći se koga će Zapad srdačnije da pogladi po glavici pametnoj. Vraćam se tako u to doba i krivim roditelje i svu njihovu bezbrižnu generaciju koja je dozvolila da ih nosači torbi socijalističkih funkcionera uvuku u krvoproliće, koja je na ratne pokliče odgovarala sa pušti budalu i koja je u tom pretklaničnom raspoloženju zanemarila stvarni dio budućnosti – svoju djecu.

Pušački ustanak

Moj stari je govorio da je pušenje čist sebičluk. Moj stari se takođe i svojski držao tog sebičluka, osnaženog neprebrojivim pokušajima i obećanjima da ga se otrese. Nije išlo i tačka. To je i jedan od razloga zbog kojih je prva rečenica napisana u perfektu. Zbog toga je stari samo sinonim za imenicu otac, a ne titula stečena starošću. Nedočekanom.

Seansa: Odlazak

Dnevnik pacijenta, unos deveti: Ženska osoba, starosti trinaest godina. U evidenciji pacijenata se vodi pod nadimkom Kaplja. Kao razlog njene današnje posjete navodi – odlazak.

Opet na nišanu

Kao da mu nije dosta to što su ga mučili nakon hapšenja i što su ga po suđenju sproveli kroz grad vezanog kao vola i strijeljali. Kao da mu je malo to što mu u potonjih nekoliko decenija unižava ime kako ko stigne – neko da se okoristi o njegov lik, a neko da ga omalovaži lažima da je bio umobolnik pa se zato onda smijao u lice straljačkom vodu. Kao da mu je bilo po volji da prolazi kroz skorašnju spomeničku pomamu, al' ajde, zaslužio je znamen u tom gradu, ma koliko bile sporne okolnosti iza tog čina. Kao da je sve ovo bilo nedovoljno, pa se prije nekoliko dana opet našao na nišanu.