Omače mi se izraz knjigospalitelji u prethodnom tekstu. Tada ga upotrijebih tek figurativno, da opišem skorašnju harangu na pojedine pisce i njihovo djelo. U svojoj naivnosti, nijesam pomislio da to može biti i slutnja, koja se, pokazaće ovo pisanje, obistinila.
Neki oktobar, 2018.
Podgorica/pred mrak
Piše: Milivoje Krivokapić
Milena je bila Tito jugoslavenskog filma.
Ima onaj stari vic, svi ga znate, kad Mujo kopa kanal na gradilištu nekakvog vodovoda, Suljo ide za njim i zatrpava ga, a Fata se čudi njihovu besmislenom poslu i zdvojno konstatira kako nema baš nikakve logike. „Ima logike“, objasni onda Mujo, „al nema Hase da polaže cijevi.“
Piše: Milivoje Krivokapić
Ne sumnjam u dobru namjeru onih koji hoće da ga načine u bronzi. Ne sumnjam ni da je to zaslužio, naprotiv. Sumnjam u one koji će time da se okoriste. U one koji su odavno skrenuli sa njegovog puta, iako su se kroz pjesmu zaklinjali da to nikad neće učiniti. Sumnjam u one koji će ovim činom da zamaštrakaju ko zna šta, a njega da ostave kao klicu trvenja.
Piše: Milivoje Krivokapić
Piše: Milivoje Krivokapić
Piše: Milivoje Krivokapić
