3
min read
A- A+
Pročitano

Seansa: Popuštanje

30/04/2020 - 19:48
Autor:Fos Media
2427 pregleda

Dnevnik pacijenta, unos petnaesti: Ženska osoba, uzrasta trinaest godina. U evidenciji pacijenata zavedena pod nadimkom Kaplja. Pri zakazivanju seanse istakla da želi da govori o  – popuštanju.

Foto

Foto: Skupstina.me

Piše: Milivoje Krivokapić
 

- Zdravo, Kapljo. Opet se gledamo putem video poziva. Prošla seansa je protekla sasvim dobro ovim putem, pa vjerujem da ni sada neće biti problema.

- Taman posla, doktore, sve će biti u redu. Pozdrav i Vama od mene.

- Odlično. Dakle, pomenula si da bi da govoriš o popuštanju. Moram priznati da mi je simpatično što pri svakom zakazivanju našeg susreta navedeš o čemu planiraš da razgovaramo, iako to nije obavezno. Zanimljivo je to pripremanje terena.

- Volim konkretnu priču, smaraju me dugi uvodi. To je sve.

- Dobro. Dakle, popuštanje. To me navodi na pretpostavku da se radi o ovom recentnom popuštanju posebnih mjera koje su uvedene zbog pandemije virusa. Da li je to u pitanju?

- Pa, više nije nego jeste.

- Pojasnila bi to?

- Mjere su uvedene s razlogom, to kontam. Pridržavali smo ih se, barem većina, ispalo je dobro što su uvedene na vrijeme, izbjegnuti su mračni scenariji, kako se to kaže u medijima i svašta nešto još, i eto je došlo vrijeme i da olabave. Ima tu prostora i za kritiku, neke posljedice svega ovoga će tek da se pokažu, ali dobro, da ne jurimo previše naprijed. Još nam je vid zamućen od premalo sunca.

- Lijep zaključak. Onda, o kakvom se još popuštanju radi?

- O onome koje činimo onima koji to ne zaslužuju.

- A to su?

- Uh, odakle da počnem... Ajmo ovako – Vama je poznato da postoji jedna zgrada u kojoj se okupljaju moji rođaci, koji se tu igraju predstavnika mojih sestara i braće, a samim tim i mene.

- Da, pominjala si to.

- E, ta ekipa je mirovala otkako je počeo haos sa virusom. Onda su skoro odlučili da se nađu i odmah je počela frka. Kunem Vam se, doktore, sve ovo je nekako bilo podnošljivo dok se oni nijesu opet javili.

- Šta te je konkretno isprovociralo u tome?

- Ma reklo bi se da više ništa ne može da bude iznenađenje kad su oni u pitanju, ali ipak može. Prosto je običnom umu neshvatljivo dokle mogu da idu. Prvo su se tvrdoglavili oko bitne stvari, samo da bi držali svoje pozicije. A onda su prije par dana prštale uvrede. Užas.

- Uvrede?

- Da, bre. Opet. Da ne govorim kakve. Mada, ništa novo, slušali smo toga i ranije, i sočnije. Odavno je taj „dom“, kako ga zovu, sveden na teatar blama. I tu dolazimo do povoda za moju priču – to se dešava zato što im se popušta.

- Ko im popušta?

- Pa mi. Oni koji su ih tu doveli. Mislim, ja konkretno nemam uticaja na to, em sam maloljetna, em je taj izbor po pravu dodijeljen mojim sestrama i braći. Ali ja pripadam njima, pa me to pogađa, tako da svi dijelimo istu sudbinu.

- Znači, oni koji su ih tu doveli snose odgovornost?

- Moglo bi tako da se kaže. Ustvari, odgovornost je odličan izraz i dobro je što ste ga pomenuli. Jer, pratila sam reakcije mojih na ove svježe bljuvotine. S jedne strane stiže pravdanje i odobravanje, a sa druge sablažnjivanje i osude. Prvi to nazivaju demokratijom, a drugi prostaklukom. A doktore – i jedni i drugi su na krivom putu.

- Kako to misliš?

- Prvi će pravdati ispad svog predstavnika tvrdeći da je druga strana radila i gore stvari od njega, da je to sloboda govora i malo mu je reka' fazon. A druga strana će osuđivati takve ispade prve i snebivati se, žmureći na svoje kikseve, kojih ima mnogo.

- A to, po tebi, ne može tako?

- Ne može, doktore. Ne ide da se loše pravda lošim, niti da se osudom utišavaju sopstvene greške. I to je daleko od demokratije, na koju se svi tako lako pozivaju kad im pritreba. Demokratija je neodvojiva od odgovornosti. Prvo – postoji odgovornost onih koji biraju. Drugo – postoji odgovornost onih koji su izabrani. I to ide ukrug. Da prvi ne popuštaju, ovi drugi ne bi imali lufta za zloupotrebe i pljuvačine. Demokratija bez odgovornosti nije demokratija. I prostačenje nikad nije kul. Baš nikad.

- Zanimljivo viđenje. Dakle, ti u odgovornosti vidiš način za poboljšanje. Pa da!

- A šta je sa onima kojima smeta ovakvo ophođenje i jedne i druge strane? Sigurno ima i takvih.

- Ima doktore, ima ih. Nego...

- Da?

- Mi imamo jedan postulat kojeg se držimo u ovakvim situacijama. On glasi – pušti budalu. Lakše nam je da se priklonimo njemu nego da se suprotstavljamo. A time samo prividno stresamo odgovornost. Kad to učinimo, ostavljamo prostor u kojem neometano klija svaka budalaština koju bi poziv na odgovornost satro u korijenu. A ako nas je istorija ičemu naučila, to je da iz pušti budalu uvijek nikne neko zlo. Uvijek.

- Znači, nema popuštanja.

-Nikad i nikom čiji postupci mogu imati ozbiljne posljedice.

- Moram priznati da si prilično obogatila rječnik.

- Gledala sam školicu na TV-u dok sam bila u izolaciji. Do viđenja, doktore.

- Do viđenja, Kapljo...

is_sponsored
0
FOTO PRICHA
Off
slika_video_zamjena
Off

Komentari