3
min read
A- A+
Pročitano

Seansa: Prepisivanje

25/07/2019 - 12:33
Autor:Fos Media
686 pregleda

Dnevnik pacijenta, unos sedmi: Ženska osoba, uzrasta trinaest godina. U evidenciji pacijenata se vodi pod nadimkom Kaplja. Kao razlog posjete istakla je problem prepisivanja.

Foto

Foto: FOS Media

Piše: Milivoje Krivokapić

- Kapljo, eto te opet kod mene.

- Eto me opet, doktore. Opet.

- Moram da priznam da mi ne zvuči prijeteći današnji razlog posjete, barem na prvi pogled.

- Pa sad... Kako se uzme. Znate, doktore, to u vezi sa prepisivanjem je počelo baš da me opterećuje.

- Šta to u vezi prepisivanjem? Očigledno nijesam upućen dovoljno.

- Nijeste upućeni? Pobogu, doktore... Pa evo se opet bruji o plagiranju naučnog rada. Sad je to uradila profesorica sa jednog fakulteta.

- Moja je sramota što to nijesam znao, priznajem. Šta se konkretno desilo?

- Desilo se da je, pazite, profesorica uzela rad jednog studenta i objavila ga kao svoj u nekakvom naučnom časopisu, nemam pojma. Ono, bukvalno ga prepisala.

- Prepisala?

- Da, bre. Skoro od tačke do tačke. Malo ga štrihnula i to je to. Prilagodila formi, što se ono veli.

- Da, da... To je zaista neetički, pa čak i kažnjivo.

- Ma da, neetički, kažnjivo... Đavola.

- Ne misliš da je tako?

- Mislim doktore. O, i te kako mislim. Ali od toga kod nas nema ništa.

- Nema ništa? Misliš, niko ne biva kažnjen za takvo nešto?

- Upravo to. Kod nas i kad se utvrdi da je neko odradio plagijat, na kraju se ne desi ništa. I to je prisutno na svim nivoima i među svim strukturama.

- Iz ovoga shvatam da je toga bilo i ranije, ne?

- Jao, doktore... Pa vi ste potpuno iskopčani iz stvarnosti. Pa plagijati su među nama toliko uobičajena pojava, da smo na granici da ih prihvatimo kao hroničnu bolest. Mi smo jedna golema prepisivačka porodica!

- Hm... Nastavi.

- Gotovo da nema oblasti u kojoj se to ne radi. I svako malo na površinu ispliva neki takav slučaj, ko utopljenik. To bre rade navodni naučnici, ministri, političari, profesori... Zamislite to. I na kraju – nikom ništa. Oni razotkriveni prepisivači koji su bliski idejama mojih roditelja budu raspoređeni na neke nove, čak i bolje pozicije, a oni koji su kontra njih se brane time da im je podmetnuto. Pakao! Kao da je to nestašluk, takav stav vlada.

- Da... Jasno mi je o čemu govoriš.

- Ali problem je dublji od pukog prepisivanja, doktore. Ovaj problem je sistemski.

- Ti znaš šta je sistemski problem?

- Da, naučila sam od nekih sestara i braće koji nijesu prepisivači. Oni su kul.

- U redu, samo pitam. Nastavi.

- Problem je što se ta praksa odomaćila, upravo zbog toga što nije adekvatno kažnjiva. Imamo sistem u kojem se jedan profesor ili ministar, neko ko nosi visoko akademsko ili javno zvanje, prepiše nečiji rad i potpiše ga kao svoj. Zamislite vi tu količinu drskosti i bezobzirnosti. Zamislite samo na šta je sve spremna takva osoba! A u mojoj velikoj porodici ih je mnogo takvih, doktore. Znaju li oni kakve to kataklizmične posljedice može da ima? Znaju li oni išta o profesorskim, ministarskim i ostalim pozivima? Imaju li i trunku etike u sebi? Znaju li, konačno, kakvu poruku to šalje nama, omladini?

- A kakvu to, po tebi, poruku šalje?

- Vrlo jasnu – šaneraj u nauci je opravdana praksa! Doktore, prepisivanje je donekle opravdano dok ste školarac, pa vjerovatno i dok ste student, to ne znam, još nijesam došla dotle. Pripišimo takvo sitno prepisivanje snalaženju, tu nema velike štete, bar ne bi trebalo da je bude.  Ali ako ste stekli neko zajebano zvanje i usudite se da varate, a to ne povuče odgovarajuću kaznu, onda postajete primjer. Mnogi među nama će početi da čine isto. U stvari, već su i počeli.

- To je i očekivano. Takvi slučajevi obično imaju stihijske posljedice. Nego, pomenula si odgovarajuću kaznu. Uvjerena si da je nemoguće da takva bude izrečena za ovakve slučajeve?

- Ma, ne znam da li je nemoguće, ali jeste teško. Kad god se desi ovakvo nešto, odmah se svi proglase nenadležnima da se time bave. Pa se onda formiraju nekakve mrtve komisije koje bi trebale to da ispitaju, pa to prebace na sud, pa sud to vrati jer nije u njegovoj ingerenciji, pa se običnom čeljadetu sve to toliko smuči da prestane i da ga interesuje. I onda iz tog mulja prepisivač izađe čist. Akademske institucije ćute, one se drže onog pravila da vrana vrani plagijat ne osuđuje, politiku baš briga, ona je ionako sva od prevaranata, tako da, dobri moj doktore, ovaj problem nema rešenje, osim ako se ne desi neko čudo.

- A ti vjeruješ u čuda.

- Naravno, doktore. Iako sam tinejdžerka, to je ostalo da me drži.

- To nije loše, da znaš. Kapljo, planiraš li odmor ovog ljeta?

- Pa, vidjeću već. Moji roditelji tvrde kako je došlo masu gostiju da odmara kod nas, mada ih ja slabo sretam. Kako god. Navikla sam na njihove laži.

- Želiš li da govoriš o tim lažima?

- Drugi put, doktore. To je tema koja će uvijek biti aktuelna. Dosta je za danas. Do viđenja.

- Do viđenja, Kapljo.

Napomena: Stavovi izraženi u ovoj kolumni ne odražavaju nužno uređivačku politiku portala FOS Media.

Pročitajte još:

 

is_sponsored
0
FOTO PRICHA
Off
slika_video_zamjena
Off

Komentari