Društvo

Infos

Kada je riječ o procjeni dnevno preminulih građana od kancera, procjena je da od ove bolesti umire tri do pet osoba, dok od drugih oboljenja umire između &scaron;est i sedam pacijenata.

Kako sagovornici Dana ističu, saglasni su da su ovi podaci zabrinjavajući, ali ističu i da su u rangu evropskog prosjeka.

Ističu i da je pandemija usložila situaciju, ali da osim borbe koju medicinski radnici ulažu u borbi protiv ovih oboljenja, i građani moraju povesti računa o stilovima života.

Internista kardiolog Ljiljana Krivokapić&nbsp;istakla je da je korona virus naročito pogodio dio stanovni&scaron;tva koji pati od određenih hroničnih bolesti.

&ldquo;Dokazano je da je pet odsto pacijenata nakon &scaron;to su bili pozitivni na kovid imalo neko od kardiovaskularnih oboljenja, poput infarkta, embolije pluća, moždanog udara ili tromboze. I dalje nema zvaničnih istraživnja koja mogu potvrditi da je korona direktno uticala na pojavu ovih oboljenja, ali određena veza očigledno postoji&rdquo;, ocjenjuje Krivokapić.

Istakla je da i mimo kovida postoji veliki broj faktora koji utiču na ova oboljenja.

&ldquo;Dakle, ishrana, stres, pu&scaron;enje, dijabetes i hipertenzija utiču na to da građani obolijevaju od ovih akutnih oboljenja. Način života je važan, ali u situaciji sa pandemijom, ekonomskomkrizom, ovaj &bdquo;novi&ldquo; način življenja u okviru mjera koje se sprovode na prevenciji pandemije, ogroman su faktor rizika za pojavu ovih oboljenja&rdquo;, poručuje Krivokapić.

Sekretar Crnogorskog dru&scaron;tva za borbu protiv raka&nbsp;Domagoj Žarković kaže da su ovi podaci u rangu evropskih država, ali da, čini se, konstantno ima tendenciju rasta.

&ldquo;Ove brojke su često iste ili se penju, i kao cjelokupno dru&scaron;tvo morali bismo se ozbiljnije pozabaviti ovim problemom. Dakle, osim napora koje ulažu doktori, i građani bi se morali pozabaviti ovim pitanjem. Kada bi se građani bavili zdravim stilovima života, kada bi se smanjio broj pu&scaron;ača, po čemu smo veoma visoko pozicionirani na evropskom nivou, bar za trećinu bi se smanjio broj i oboljelih i smrtnih slučajeva, pogotovo od bolesti srca i krvnih sudova&rdquo;, navodi Žarković.

Nekada&scaron;nji ministar zdravlja Miodrag Caro Pavličić&nbsp;ističe da ove bolesti uz dijabetes i jo&scaron; neka oboljenja spadaju u kategoriju hroničnih nezaraznih bolesti koje su u ekspanziji, čije su posledice veliki morbiditet i smrtnost.

&ldquo;Način ishrane, nedostatak fizičke aktivnosti, pretjerana težina, pu&scaron;enje cigareta i drugi faktori se uzimaju kao razlozi. Sve ovo izaziva enormne tro&scaron;kove liječenja. Zato su preventivni programi jako bitni, a &scaron;to podrazumijeva zdrave stilove života uz skrining programe i ranu dijagnostiku. Treba shvatiti da je zdravstvo osim medicinskog i socijalnog aspekta i značajna privredna djelatnost, te se države moraju odnijeti ozbiljno prema toj činjenici. Iskustvo sa kovidom nas upozorava da zdravstvo mora biti mnogo bolje tretirano u budućnosti&rdquo;, zaključuje Pavličić.