3
min read
A- A+
Pročitano

Evropska komisija prognozira rast BDP-a na 3,9 odsto

08/11/2018 - 17:19
Autor:Fos Media
47 pregleda

Evropska komisija povećala je, u novim jesenjim prognozama, rast crnogorskog bruto domaćeg proizvoda u ovoj godini na 3,9 odsto.

a

Foto:N1

EK je u proljećnim prognozama za ovu godinu procjenjivala rast crnogorske ekonomije na tri odsto.

EK je, u prognozama u koje je agencija Mina-business imala uvid, saopštila da će BDP u narednoj godini rasti 2,8 odsto, što je smanjenje u odnosu na 2,9 odsto koliko je prognozirala u proljećnom izvještaju.

Crnogorski BDP će, kako se navodi u danas objavljenim prognozama, u 2020. godini rasti 3,1 odsto.

“Javni dug je u ovoj godini prognoziran na 70 odsto BDP-a, dok će on naredne godine iznositi 67,8 odsto. Javni dug će se u 2020. godini smanjiti na 62,7 odsto”, navodi se u izvještaju.

Iz EK su kazali da je u prvoj polovini ove godine, privreda nastavila da raste uz snažan tempo od 4,7 odsto, usljed održivog povećanja javnih i privatnih investicija. 

“Uprkos stagnaciji plata, potrošnja domaćinstava se oporavila u drugom ovogodišnjem kvartalu, uz podršku jačeg kreditiranja banaka i turizma. Javna potrošnja je takođe podržala privredni rast, usljed povećanja državnih troškova za robu i usluge”, rekli su iz EK. 

Uprkos povoljnim izvoznim performansama, uvoz je takođe porastao, što je dovelo do negativnog doprinosa neto izvoza u BDP-u.

“Očekivani završetak dva važna infrastrukturna projekta, odnosno podmorskog energetskog kabla sa Italijom i prve dionice autoputa Bar-Boljare između naredne i 2020. godine, nametnuće investicije, a time i njihov doprinos rastu BDP-a”, ocijenili su iz EK. 

Istovremeno, predviđa se smanjenje uvoza kada je riječ o investicijama, nakon što se ti veliki projekti završe. 

“Predviđene su nove investicije u sektoru proizvodnje aluminijuma, kao i u novim postrojenjima za obnovljive izvore energije, kako bi se ojačali izvozni kapaciteti. Pored toga, podvodni kabl sa Italijom će pomoći u povećanju izvoza električne energije”, smatraju u EK.

Sveukupno gledano, smanjenje uvoza i novi proizvodni kapaciteti bi trebalo da preokrenu negativan doprinos neto izvoza u 2020. godini. 

“Postoje, međutim, neki negativni rizici kada je riječ o ekonomskim izgledima. Povećanje izvoza usluga bi moglo biti umjereno, jer bi se neki turisti mogli vratiti na druge mediteranske destinacije, kao što su Turska, Egipat ili Tunis. Pored toga, mogućnost usporavanja svjetske trgovine, koja proizilazi iz tenzija između Sjedinjenih Američkih Država (SAD) i njenih trgovinskih partnera, mogla bi da ometa izvoz lokalne metalske industrije”, navodi se u izvještaju.

U EK su ocijenili da je povećanje poreza na dodatu vrijednost (PDV) i akciza na početku godine trajno uticalo na dva ključna pokretača inflacije, odnosno duvan i goriva, koji zajedno čine više od jednog procentnog poena ukupnog povećanja indeksa potrošačkih cijena.

“Godišnja inflacija se procjenjuje na oko tri odsto u ovoj godini i predviđa se blago opadanje, sve dok rast plata i dalje ostane uzdržan”, dodali su iz EK.

Takođe, bez obzira na sezonske fluktuacije, stopa nezaposlenosti je dodatno poboljšana u drugom kvartalu na 14,7 odsto, sa 15,3 odsto koliko je iznosila godinu ranije. 

“Za sada je izgledno postepeno poboljšanje tržišta rada. Međutim, sprovođenje reforme javne uprave može imati negativne, ali privremene efekte na nezaposlenost. Očekivano smanjenje u javnom sektoru procijenjeno je na oko tri hiljade radnih mjesta do kraja 2020. godine, što je ekvivalentno 1,3 odsto ukupnih zaposlenih u državi”, rekli su iz EK.

U izvještaju su podsjetili da je Vlada, u prošloj godini, usvojila niz reformi kako bi ojačala budžet i stabilizovala javni dug u srednjeročnom periodu. 

“Reformski paket uključuje, između ostalog, povećanje stope PDV-a i akciza u ovoj godini, kao i novu strategiju upravljanja dugom. Shodno tome, i zahvaljujući snažnom ekonomskom rastu, budžetski deficit se značajno smanjio u prvih sedam mjeseci ove godine”, naveli su iz EK. 

Prihodi su se znatno povećali, povećani prihodima od PDV-a, porezima na dohodak i doprinosima za socijalno osiguranje. 

“Međutim, do kraja ove godine, očekuje se da će budžetski deficit premašiti Vladin cilj u cjelokupnom godišnjem nivou od 2,2 odsto BDP-a, s obzirom na to da je kapitalna potrošnja do sada bila neuspješna u poređenju sa planom, ali bi mogla porasti nakon što godišnji troškovi autoputa budu u potpunosti obračunati na kraju godine”, rekli su iz EK.

Iz EK su procijenili da će budžetski deficit u ovoj godini iznositi 2,7 odsto, a u narednoj 1,6 odsto. 

U 2020. godini, kada se radovi na autoputu završe, očekuje se budžetski suficit od 2,4 odsto. Međutim, moguća prekoračenja troškova i kašnjenja ostaju važni rizici. 

“Mogu se ostvariti dodatni pritisci javne potrošnje u kontekstu izbora koji će se održati 2020. godine. Očekuje se da će javni dug biti visok u ovoj godini zbog emitovanja euroobveznica i kreditni aranžman sa komercijalnim bankama za finansiranje tekućih obaveza i formiranje rezervi za smanjenje rizika srednjeročnog refinansiranja”, dodaje se u saopštenju. 

Iz EK su naveli da se očekuje da će uticaj na strožije globalne uslove finansiranja biti prilično ograničen, jer je značajan dio javnog duga izdat na osnovu koncesionih uslova ili fiksnih kamatnih stopa sa dugim rokovima dospijeća. 

“Sveukupno gledano, odnos javnog duga prema BDP-u bi trebalo da bude u padu od naredne godine zahvaljujući brzom nominalnom rastu BDP-a i završetku dionice autoputa koji se finansira iz kredita”, zaključuje se u izvještaju.

Pročitajte još:

 

is_sponsored
0
FOTO PRICHA
Off
slika_video_zamjena
Off

Komentari