Kolumne

Infos

Crnji jer nije dan žalosti, a žalost ima tendenciju da pritisne jače običnim danima koji nisu dani žalosti &ndash; jer utakmica se mora odigrati.

Crnji jer ćemo slagati sebe da dete sa pi&scaron;toljem nije na&scaron;e dete, da ne bi nikad moglo biti na&scaron;e dete.

Jer ako je maloletni K.K. psihopata &ndash; on se takav rodio, mi nemamo ni&scaron;ta sa tim. To je već mentalno odstupanje u ličnosti &ndash; moglo je bilo kad da kvrcne u glavi, eto njemu kvrcnulo sad. Ali mi tu ne možemo ni&scaron;ta. Fatum. Stihija. Ne&scaron;to kao zemljotres. Važno da mi ni&scaron;ta nismo krivi.

Mora da je i K-ov otac lud. Nije izgledao kao lud, radio je kao lekar. Ali sigurno je tu ne&scaron;to nenormalno čim se ovo desilo. Nesnosno je misliti da je on samo prosečan roditelj poput nas, koji ba&scaron; i ne razume probleme dece ovog na&scaron;eg vremena, pa pravi neke gre&scaron;ke u odgovoru na situaciju. Nesnosno je to misliti &ndash; jer &scaron;ta ako je tako? Kako se onda ovo desilo?

Možda se sve može i tako tumačiti, dubokom psihopatologijom. I tumačićemo naposletku upravo tako. Ali bi bilo veoma opasno da zbog toga zanemarimo sledeće:

K. je na&scaron;e dete. Deca koja su mu dobacivala uvrede jer je socijalno nesnađeni &scaron;treber koji muca &ndash; na&scaron;a su deca. Deca koja su okretala glavu i pravila se da to ne vide &ndash; na&scaron;a su deca. Deca koja su pri&scaron;la da mu pomognu &ndash; na&scaron;a su deca. Da je ovih poslednjih bilo vi&scaron;e &ndash; možda bi K. i dalje ma&scaron;tao o astrofizici a vr&scaron;njaci koje je ubio vratili bi se svojim kućama iz &scaron;kole. Možda i ne. Ne mogu da tvrdim.

Ali&hellip; Deca koja po mrežama danas pi&scaron;u da je K. car &ndash; na&scaron;a su deca. Deca koja su danas upla&scaron;ena i tužna na&scaron;a su deca. Deca koja su danas besna na&scaron;a su deca.

Mi o svojoj deci ne znamo ni&scaron;ta.&nbsp;

Ponavljajte kao mantru, lekovito je: ja o svom detetu ne znam ni&scaron;ta.&nbsp;

Ako i dalje verujete da &ldquo;vi najbolje poznajete svoje dete&rdquo; &ndash; tim stavom potvrđujete koliko nemate pojma o pojmu. Ne možete shvatiti sa kakvom mukom neki prosvetni radnik na nekim otvorenim vratima slu&scaron;a takve &scaron;to &ldquo;najbolje poznaju svoje dete&rdquo;. Jer on gleda va&scaron;e dete u drugom socijalnom kontekstu o kom vi, izvinite &scaron;to vređam va&scaron;a roditeljska osećanja &ndash; nemate pojma.

A nemate pojma jer vam deca ne govore deseti deo onog kroz &scaron;ta prolaze. I to nema nikakve veze sa ljubavlju. Nemaju kapacitet da vam objasne kroz &scaron;ta prolaze, u socijalnom kontekstu u kom je nasilje potpuno normalizovano.&nbsp;

I ne, nemojte slučajno biti dovoljno glupi da pomislite &ndash; pa tako je bilo i kad sam ja odrastao. Samo mi poverujte da je neuporedivo. Dugo sam se time, po nesreći, bavila. Neuporedivo je. Va&scaron;a iskustva iz va&scaron;eg detinjstva i tinejdžerskog doba su ni&scaron;tavna, irelevatna. Zaboravite ih. Ona vam neće pomoći da razumete ko vam je dete niti u kakvoj sredini živi kad napusti kuću.

Upamtite dobro sledeće. Va&scaron;e dete u socijalnom sistemu &scaron;kole okupira jednu od četiri moguće uloge: žrtva, nasilnik, pomagač, posmatrač.

Ne postoji peta. Ne lažite se da postoji.

Prvo pitanje koje si postavljate glasi &ndash; kojoj grupi moje dete pripada? Ne znate? Savetujem da saznate &scaron;to pre.

Evo, da ne pričam uprazno, imam troje dece.

Prvo dete &ndash; posmatrač.

Drugo dete &ndash; žrtva.

Treće dete &ndash; pomagač.

Ta tri prethodna reda &ndash; to je kratka priča za pametnog tumača. Treće dete je videlo stariju sestru kao žrtvu. Zbog toga je ono danas pomagač. Da se to iskustvo nije dogodilo &ndash; možda bi i ono bilo posmatrač. Možda ni ja ne bih ovo pisala.

Prvo saznajte ko je va&scaron;e dete.&nbsp;

Dakle, mantra. Ponavljajte u sebi dok ne shvatite: &ldquo;ja o svom detetu ne znam ni&scaron;ta.&rdquo;

I to će biti dobar početak saznavanja.

Sa decom pričajte svaki dan. To vam niko ne kaže tako precizno. SVAKI DAN. Svaki dan mora da se razgovara o tome &scaron;ta im se tog dana desilo. Dakle ciljano &ndash; &scaron;ta se desilo, kako su se osećali zbog toga. To je deo onog &scaron;to ne razumete &ndash; frekvencija, učestalost. Jer njihovo vreme, vreme njihove generacije, protiče drugim tempom, neverovatno brzim. Ono &scaron;to smo mi u njihovim godinama od utisaka sakupljali za mesec dana, oni sakupe za dan. Naučite ih da sve to istresu na vas, svaki dan. Iscrpeće vas, ali poverujte da je neophodno. Aktivno slu&scaron;ajte, postavljajte pitanja. Ne svaki drugi ili svaki treći dan. Svaki dan. Svaki dan.

Jer za tri meseca nepažnje izgubili ste dete. Ne za tri godine. Za tri meseca.&nbsp;

I poverujte &ndash; psiholozi o ovome uče kao i vi, u hodu. Oni su danas kao zubari na rati&scaron;tu. Oni među njima koji to ne shvataju &ndash; nisu dobar izbor da pomognu va&scaron;em detetu. Ako va&scaron;em detetu treba stručna psiholo&scaron;ka pomoć &ndash; nađite mu psihologa koji je dovoljno pametan da zna koliko ne zna. Takav možda ne&scaron;to i pomogne, jer su mu alarmi uključeni i mozak mu radi. Ostali &ndash; koji veruju u naučene istine &ndash; u ovom kontekstu nisu efikasni.

Razumite da va&scaron;a deca nikad nisu nasamo. U njihovom pametnom telefonu su u svakom trenutku svi ostali. Dakle ako je va&scaron;e dete žrtva &ndash; ono je to i dok sedi sa vama u dnevnoj sobi a na nekom je četu. Ako je va&scaron;e dete nasilnik &ndash; važi to i za njega. Možda ponižava nekog dok vi me&scaron;ate salatu u kuhinji. Ako je va&scaron;e dete posmatrač &ndash; ono to čita, prima u sebe i odlučuje da ignori&scaron;e. Od svih uloga &ndash; opet mi poverujte &ndash; samo će vam pomagač reći &scaron;ta se događa. Jer pomagač je gnevan &ndash; i iz njega će to izbiti. Reći će &ndash; ne mogu da verujem, kakav kreten, uradio je to i to, napisao je to i to&hellip; problem je &scaron;to je pomagača malo. Oni su najmalobrojnija grupa. Zato i ne znamo &scaron;ta se događa.

Za&scaron;to ih je malo? Zato &scaron;to je ta uloga u dru&scaron;tvu najobezvređenija. Decu učimo da budu posmatrači i gledaju svoja posla jer i većina nas tako ide kroz život. Pomagači su budale koje se me&scaron;aju. Pa ipak &ndash; od njih sve zavisi. Da ih je u socijalnom sistemu O&Scaron; &ldquo;Vladislav Ribnikar&rdquo; bilo vi&scaron;e &ndash; do ovog ne bi možda do&scaron;lo. Zajebana je to pomisao, i opasna, jer možda je onda ipak do nas.

Re&scaron;enje za normalizaciju dru&scaron;tva krije se u odgajanju pomagača. Pomagač se gaji primerom. Da se ne lažemo &ndash; morate i vi ponekad biti pomagač i dati primer detetu. Morate vi biti utoči&scaron;te nekom potrebitom. Ne možete vi gledati uvek samo svoja posla.

Morate vi aktivno kreirati sadržaj koji će u va&scaron;oj deci izgrađivati vrednosti. Jer danas, ispod slike K.K.-a deca ostavljaju imena likova pucača iz domaćih serija. Likova koji žive od prodaje droge, ali ih život za to ne kažnjava. Ne morate to cenzurisati, samo ih morate vi naučiti da je to sve jedno veliko sranje, jer takvi sadržaji ne zaslužuju bolji opis. Naučite decu da takve sadržaje plasiraju kukavice. Jer to je jedina prihvatljiva kvalifikacija za ljude koji stoje iza tih sadržaja. Dru&scaron;tveni oportunisti &ndash; dakle kukavice. Nema hrabrosti u preprodaji narkotika i pucačini iz pokreta. A posebno nema hrabrosti ni integriteta u produkciji sadržaja koji takve likove predstavlja kao nosioce narativa, one koji vode radnju i glavni su, sa kojima treba da se identifikujemo. Hrabrost je ne&scaron;to drugo. Naučite ih &scaron;ta.

To znači da morate vi kreirati paralelan konkurentni sadržaj. To će tražiti va&scaron;e ozbiljno promi&scaron;ljanje i kreativnost. To će tražiti va&scaron;u žrtvu &ndash; jer odustajaćete od onoga &scaron;to vas interesuje ili odmara zarad toga. Verujte, isplatiće se. I verujte da to morate biti vi, ne može to niko drugi.

To zavisi od vas. Mi sedimo sa decom i pogledamo neki starinski film sa pravim, punokrvnim herojima i borcima za pravdu. Pogledamo stotinu takvih filmova. Pokažemo im svaki put razliku.

Zavr&scaron;imo svako filmsko veče poukom brkatog Banijca Nidže, koji je među onima koji su meni formirali vrednosti:

Rode, ovo su ljudi, a ovo su kontejneri. Nauči da ih razlikuje&scaron;.

Vi možete raditi sa decom ne&scaron;to drugo, ne znam, nisam vam u koži.

Ali učinite sve da vam deca naposletku ne postanu kontejneri. Ne da učinite sve da budu lekari, advokati, sportisti, biznismeni, kuvari, glumci, automehaničari, jutjuberi, manekeni, sve&scaron;tenici, zubari, veterinari. To nije va&scaron; zadatak.

Nego da budu ljudi. A ne kontejneri. To vam je dovoljan zadatak, ne opterećujte se u životu drugim zadacima. Dosta eto taj jedan da obavite pa da mirno odete tamo kud svi idemo.

Jer je to danas podvig, a ne ne&scaron;to &scaron;to se podrazumeva.

Ajd sad hrabro dalje, u drugi dan posle.

<a href="https://www.jergovic.com/">Izvor: jergovic.com</a>